Dva dnevnika jedne ludosti

Svakoga dana u isto doba u dnevnik zapišem:
danas ćeš je pustiti, Ante – niste jedno za drugo.
I tako već godinu dana. Tako već ljeto drugo.

Uvečer me pijana pijanog kući svojoj vodi.
Podlo se smješka i kazuje: ovo je posljednji put.
Budim se, njezinim tijelom kao dekom zaogrnut.

Pod punom ratnom spremom, svjetlo provaljuje u sobu.
Prve nesuglasice počinju već od jutra rana –
miljenici noći, okorjeli protivnici dana.

Više doista nema smisla, jednostavno ne ide,
ispisuje moja stara lula po zraku kavane,
činjenice predugo i beznadno osporavane.
                                       **
Svakoga dana u isto doba u dnevnik zapišem:
pustit ćeš ga danas, Marina – niste jedno za drugo.
I tako već godinu dana. Tako već ljeto drugo.

Uvečer ga pijanog pijana kući svojoj vodim.
Gad se smješka i kazuje: znam, ovo je posljednji put.
Budim se, oko mene ruke njegove kao kaput.

Svjetlo provaljuje u sobu pod punom ratnom spremom.
Prve nesuglasice počinju već od jutra rana –
ljubavnici skloni noći, ljuti protivnici dana.

Više doista nema smisla, jednostavno ne ide,
ispisuje moja cigareta po zraku kavane,
činjenice predugo i suludo osporavane.
                                      ***
I danas će oboje u dnevnik zapisati isto:
„danas je taj dan – uistinu nismo jedno za drugo“.
Navečer će se naći i ljubit će se – dugo, dugo.

I proći će večer, doći će jutro, dan bilo koji –
dan što u njihovom dnevniku sate do noći broji

Upišite svoje dojmove

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s

Create a website or blog at WordPress.com

Gore ↑

%d blogeri kao ovaj: